ИЗ РАДА НАШИХ УДРУЖЕЊА : ПОЧАСНИ ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918. ВАСИЛИЈЕ ЛАБУДОВИЋ ПРОСЛАВИО  90-ти РОЂЕНДАН

ПОЧАСНИ ПРЕДСЈЕДНИК УДРУЖЕЊА РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918. ВАСИЛИЈЕ ЛАБУДОВИЋ ПРОСЛАВИО  90-ти РОЂЕНДАН

                                                                                                                      

Живот вриједан поштовања

Са слављеником за успомену

                            С лијева на десно: Живко Бјелановић, Драган Богавац,

                                   Драган Радић, Василије  Лабудовић,

                                         Горан Киковић и Миличко Трифуновић

 

             Почасни предсједник Беранске секције Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца, магистар фармације и легенда црногорског апотекарстав Василије Лабудовић прославио је 6. априла 2013. године свој 90-ти рођендан. Учинио је то скромно, онако како је и живио пуних девет деценија, остављајући иза себе животну причу која је за свако поштовање. Рођен је 1923. године у Беранама. Фармацеутски факултет завршио је у Београду. Свој радни вијек од 40 година провео је родном граду. Дуги низ година био је директор апотекарског центра у Беранама. Два мандата био је предсједник Фармацеутског друштва Црне Горе. Аутор је значајних радова који су објављени у бројним листовима и часописима. Објавио је десет књига. Остала је и његова неостварена жеља да изгради апотеку са ботаничком баштом, која је требало да буде јединствена у Европи. Посебно су интересантни његови научни радови који су заинтригирали и домаћу и инострану јавност. Лабудовић је добитник прве награде на међународном конкурсу здраве хране расписаном прије неколико година у Милану, за свој научни рад ''Јардум''. Чика Васо, како га Беранци зову, 90-ти рођендан је прославио у кругу својих пријатеља,  чланова Удружења ратних добровољаца 1912–1918., њихових потомака и поштовалаца, који су му, подижући високо чаше, пожељели  да још дуго поживи и ствара. ''Василије Лабудовић је наш почасни предсједник беранске секције Удружења. Рођен је 11 година прије него што је удружење формирано. Он је у минулом периоду дао све од себе да се од заборава отргну значајни догођаји и  јунаци, ратни  добровољци који су се храбро  борили против вишевјековних завојевача. Лабудовић је предано радио на очувању наше културе, историје и традиције, сјећајући се славних предака, чије су кости узидане у слободу коју данас уживамо. Зато нека нам још дуго поживи, као неко ко је најбољи примјер  како се његују свијетле странице наше историје'' - истакао је потпредсједник Удружења Миличко Трифуновић.

             Захваљујући се на указаној пажњи и поштовању Лабудовић је поручио младим нараштајума да се држе здравих стилова живота и да никад не забораве свијетле странице наше историје. ''Тачно је да морамо пратити савремене свјетске трендове, али исто тако морамо се држати гесла ''Будимо добри потомци да бисмо били часни преци''. Јер жртва наших предака заслужује дубоко поштовање зато што су вјековима успјешно  одолијевали свим силама овога свијета. Тако и Удружење ратних добровољаца настоји да дâ отпор поремећеном систему вриједности и да саопштава истину о нашем историјском трајању, како бисмо градили будућност достојну човјека'' – истакао је Лабудовић. Пребирајући своје животне утиске овај још увијек витални старац се присјетио  како је трошкарио свој радни вијек у Беранама. ''Настојао сам да и као апотекар и као руководилац будем на висини задатка. Нијесам трпио јавашлук. Волио сам прецизност и радну одговорност. Једном ријечју настојао сам да живим здравим животом. Тим манирима сам увијек учио и моје млађе колеге, које ми то, надам се, нијесу заборавиле'' - закључио је Лабудовић.

             Лабудовић наводи да се за девет деценија живота увијек  држао оне народне: ''Баци добро у воду, оно ће кад тад испливати''. ''Цијели свој живот сам уграђивао у ријеч која се зове хунамост.  Никада ми није било тешко  да се поистовјетим са туђом муком и да помогнем човјеку који се нашао у невољи. Тако се и у овим годинама радујем свачијем успјеху, знајући да добра дјела никад не губе свој сјај'' – поручио је Лабудовић.

             За ову прилику одабрали смо пјесму о Василију Лабудовићу од пјесника Радована Перкова Жижића - Дробњака, члана Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању из Бијелог Поља са сједиштем у Андријевици. Стихови се први пут објављују у нашем часопису.

 

  Василију из Терамске

 

Овдје у Долимљу гласно ћути

сакупљена прошлост.

Овдје тихо прича

наталожена старост.

Овдје здружена шапуће

школована мудрост.

Овдје непролазно миришу

фармација и савјети.

Овдје живе пријатељства

са заробљеницима из Италије.

Овдје у Терамској улици

Чојство станује.

Овдје Василије Лабудовић

вијек довјекује.

 

 

                                                                                      Приредио Живко Бјелановић